Нови, 186. број Књижевне историје је изашао из штампе. Други број за 2025. годину отвара темат „Српска књижевност, миграције, сеобe, егзил“ и рад Александра Јеркова „Kишов Излет у Париз и поетичка рефлексија путовања“, потом следе прилози Милана Вурдеље, Слађане Илић, Јелене Милић, Вељка Ивановића, Тадије Стефановића.
У рубрици „Студије, огледи и прилози“ захваљујући научним прилозима Горана Максимовића и Оливере Жижовић обележене су важне годишњице: 150 година од рођења Светозара Ћоровића и столеће од првог издања приче „Псеће срце“ М. Булгакова. По први пут пред академском и широм читалачком публиком налази се грађа из Етнографске збирке САНУ, рукописна оставштина Јована Воркапића у којој су народне песме из Баније, а коју је описала и текстолошки припремила Славица Гароња.
Поред радова на српском језику у овом броју су и вредни прилози на енглеском, италијанском и француском језику аутора из Србије и иностранства, као и интердисциплинарна, мултимедијална и књижевно-филозофска истраживања дела Хелдерлина, Ф. М. Достојевског. У спомен дугогодишњем сараднику Института за књижевност и уметност, Милославу Шутићу објављен је његов текст, намењен Књижевној историји, „Oглед о руској естетици и теорији књижевности (Научни подухват Јурија Борјева)“.
Редакција Књижевне историје захваљује свим сарадницима, ауторима и рецензентима који су својим радом, академским старањем нарочито допринели садржају 186. броја.
Часопис у целости, у његовој електронској верзији, можете читати на сајту Књижевне историје:
https://
