Одржан петнаести међународни скуп Савремена српска фолклористика
24.10.2024. Вест

Одржан петнаести међународни скуп Савремена српска фолклористика

Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика 15, који су организовали Удружење фолклориста Србије, Институт за књижевност и уметност (Београд) и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” у сарадњи са НОКЦ „Вук Караџић”, одржан је од 4. до 6. октобра 2024. у Тршићу.

У организацији и реализацији конференције учествовали су еминентни стручњаци из Србије и инпстранства, из двадесет институција (Институт за књижевност и уметност, Беград; Филолошки факултет, Београд; Филозофски факултет, Ниш; Филозофски факултет, Нови Сад; Филозофски факултет, Београд Етнографски институт САНУ; Музиколошки институт САНУ; Балканолошки институт САНУ; Институт за класичне студије и славистику Филолошког факултета Универзитета у Гдањску, Гдањск, Пољска; Универзитет „Св. Кирил и Методиј”, Скопље, Северна Македонија; Институт за фолклор „Марко Цепенков”, Скопље, Северна Македонија; Филолошки факултет, Универзитет „Гоце Делчев”, Штип, Северена Македонија; Институт за словенско народописје ЗРЦ САЗУ, Љубљана, Словенија; Институт за етнологију и фолклористику, Загреб, Хрватска; Универзитет у Стразбуру Стразбур, Француска; Филолошки факултет МГУ, Москва, Русија; Центар за теоријске студије фолклора, Руски државни универзитет за хуманистику, Москва, Русија; Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци, Бања Лука, Република Српска, БиХ; Филолошки факултет Пале, Република Српска, БиХ; Академија умјетности Универзитет у Бањалуци, Република Српска, БИХ).

Пленарана предавања одржали су проф. др Слободан Наумовић (Филозофски факултет, Београд) и проф. др Немања Радуловић (Филолошки факултет, Београд), а саопштавање реферата везаних за централне теме скупа Фолклористика–идеологија–политика и Савремена фолклористика организовано је кроз седам сесија.

Учесници скупа обишли су комплекс Сабориште, родну кућу Вука Караџића и манастир Троноша, а уприличено је и представљање издања Удружења фолклориста Србије, као и дигиталног Индекса типова српских народних приповедака.

Подстицајни реферати донели су прилику за динамичну размену научних знања и идеја и интердисциплинарно усмерено укрштање погледа на конкретне проблеме дефинисане централним темама скупа. У том правцу, у оквиру теме Фолклористика–идеологија–политика, посебна пажња посвећена је дискутовању места фолкора, фолклористике (и сродних дисциплина) у научним и политичким дискурсима у дијахронијској и синхронијској перспективи, али и изазовима примене истраживања на ширем плану креирања научних и културних политика. С тим у вези у дискусију су укључени и проблеми мултикултурализма, глобализације, инкузије, као и питања везана за улогу науке у креирању различитих типова колективних идентитета и културног наслеђа. Коначно, нису занемарена ни, данас изузетно важна, питања статуса традиције (и наука које се њоме баве) у контексту тржишне економије, маркетиншких политика, конзумеристичке културе. Истраживања везана за тему Савремена фолклористика осветлила су актуелне правце и поља истраживања: од компаративних проучавања, преко истраживања из оквира поетике, типологије, жанрова, до савремених физичких и виртуелних терена.

Овом је међународном конференцијом, петнаестој по реду у организацији Удружења фолклориста Србије, коме се на пословима организације ове године придружио и наш институт, још једном је показано да фолклористика и њој сродне дисциплине представљају истраживачка поља високог потенцијала, са могућносшћу усмеравања и ка фундаменталним (теоријско-емпиријским) и ка апликативним доменима.