Institut za književnost i umetnost organizuje dvodnevni naučni skup „Angažman u književnoj formi: književno delo Slobodana Selenića“, koji će se održati 6. i 7. juna u Beogradu, u biblioteci Instituta.
Slobodan Selenić ušao je u srpsku književnost relativno kasno naslovom Memoari Pere bogalja (1968). Od tada je napisao još pet romana koji skupa predstavljaju nezaobilazan prozni opus u srpskoj književnosti druge polovine HH veka: Prijatelji (1980); Pismo/glava (1982); Očevi i oci (1985); Timor mortis (1989); Ubistvo s predumišljajem (1993). Današnji status ovih dela, međutim, ne korespondira sa njihovom visokom umetničkom vrednošću: vrlo cenjeni od kritike u vremenu svog pojavljivanja, takođe i široko čitani, ovi romani danas prebivaju na margini književne istoriografije.
Značajan doprinos Selenić je dao i na polju dramskog stvaralaštva. Njegove tri drame Kosančićev venac 7 (1982); Ruženje naroda u dva dela (1988) i Knez Pavle (1991) obeležile su celu jednu deceniju domaćeg teatra. Ove komade zbirno karakteriše dinamičan stvaralački odnos prema proto-tekstu, bilo da je reč o autorovoj scenskoj adaptaciji vlastitog romana, ili memoarskoj, odnosno dokumentarnoj i istoriografskoj građi.
Kao dugogodišnji pozorišni kritičar, teatrolog i profesor na Akademiji dramskih umetnosti, Selenić je izuzetno doprineo teoriji i praksi srpske pozorišne umetnosti i sa te strane. Njegov teoretičarski i antologičarski rad čine Angažman u dramskoj formi (1965), Dramski pravci HH veka (1971), Avangardna drama (1964), Antologija savremene srpske drame (1977); čemu se pridružuju stotine tekstova pozorišne kritike objavljivane u domaćoj periodici (1959–1978).
Uz primarno književni angažman Slobodana Selenića, njegovo delovanje, prvo u svojstvu poslednjeg predsedavajućeg Savezu književnika Jugoslavije, a kasnije i u okviru demokratske opozicije (DEPOS), vezano je i za političke prilike s kraja osamdesetih i počektka devedesetih godina u socijalističkoj Jugoslaviji. Presek piščevog javnog i društveno-političkog angažmana sačuvan je u poslednjem Selenićevom za života priređenom delu Iskorak u stvarnost (1995).
Svi ovi aspekti, kao i druge teme vezane za piščevu nedavno publikovanu ostavštinu, biće tema naučnog skupa: „Angažman u književnoj formi: književno delo Slobodana Selenića“, na kojem će biti podneseno trideset i tri referata istraživača iz zemlje i inostranstva.
Urednici naučnog skupa su dr Marko Avramović i dr Vladan Bajčeta.
Program skupa možete preuzeti ovde.
