Diesnchantment, Re-Enchantment and Folklore Genres
Nemanja Radulović, Smiljana Đorđević-Belić
O izdanju
Koncept "raščaravanja sveta" (Entzauberung, disenchantment) kao odlike modernog doba, koji je izložio Maks Veber, imao je velikog uticaja na društvene nauke i humanistiku u 20.i 21.v. Ništa manje nije bila uticajna ni njemu suprotna teza o "ponovnom začaravanju" (re-enchantment). Primene Veberovog pojma na razne oblasti savremenog sveta, njegove kritike i diskusije o tome da li se predstave o natprirodnom povlače ili oživljavaju u izmenjenom vidu obeležile su sociologiju, studije religije, etnologiju, istoriju umetnosti i srodne discipline. U folkloristici, međutim, ova diskusija nije naišla na veći odziv. Ovo je neobično jer se folkloristika bavi srodnim pitanjima, poput mesta natprirodnog u savremenom verovanju i pripovedanju. Čak i ključni koncepti folkloristike kao discipline, od romantizma nadalje, velikim delom podsećaju na teze o raščaravanju. Ovaj zbornik je pokušaj da se vidi u kojoj meri savremene rasprave o raščaravanju i ponovnom začaravanju mogu doprineti metodologiji folkloristike, kao i kako folkloristi koji se bave žanrovima ocenjuju te debate. Zbornik je okupio radove 12 folklorista iz Srbije i inostranstva (Portugal, Island, Francuska, Švajcarska, Grčka, Hrvatska, Gruzija, Argentina) i obuhvata tri tematske celine. U jednoj se razmatra mesto začaranosti u "klasičnim" žanrovima poput bajke ili sage (F. Važ da Silva, M. Kaplanoglu, R. Vert, M. Mladenović-Mitrović). U drugoj, mesto žanrova koji govore o natprirodnom u savremenom svetu (S. Marjanić, L. Delić, D. Mitrović, M.Paljejro, S. Đorđević-Belić). Poslednji deo posvećen je problemu suočavanja s raščaranošću u savremenom folkloru i popularnoj kulturi (E. Manzinali, M. Felman, E. Gogijašvili, N. Radulović).